Зашто смо били на протесту против изградње МХЕ?

Uncategorized

Деривационе мини хидроелектране. Израз који се већ неко време уназад све чешће чује у медијима. Данас 27. Јануара, симболично на дан протеста против изградње истих, смо одлучили да овај феномен истражимо, и да сами учествујемо у едукацији становништва.

Наиме, у Србији постоји тренд изградње овахвих електрана, чак 850 је планирано , док у остатку модерног света се доносе одлуке да се овакви системи генерисање обновљиве енергије, руше.

Изградња овакве електране, поједностављено, подразумева да се на току водног тела постави инфраструктура којом ће импозантан део или цело водно тело УЦЕВИТИ како би се постигао задовољавајући проток и спровести до дела где се генерише електрична енергија и затим отпустити даље, по могућности у већ постојеће корито које је река својим неометаним теченјем створила. Лаику би се учинило да је овај процес сасвим безопасан и да не постоји никакав ризик на који би се морала обратити пажња током издавања дозвола за рад оваквих постројења.

Први проблеми се могу препознати већ након основне анализе пројеката који дефинишу да од водног тела дугачког 17км, чак 10 км мора бити уцевљено. Истраживањем се јасно може утврдити да уколко се пар стотина метара водног тела промени, може доћи до катастрофалних последица по биодиверзитет. Нарочито у подручјима где су те врсте заштићене законом.

Баш таква подручја (Национални паркови и паркови природе) су на мети инвеститора који се баве послом изградње мини хидроцентрала. И поред тога још приде, водно тело остаје осиромашено и у хидрогеолошком смислу, услед опадања протока и нарушавања процеса ерозије и акумулације, даље то води до флуктуација у физичко – хемијском и биолошком квалитету воде што значи да је заувек промењен карактер водног тела.

Такође, проблем се назире у законодавном оквиру који дозвољава да се енергија добијена на овакав начин сматра “ чистом енергијом”. И као таква је субвенционисана, и то  од стране својих грађана кроз рачун за струју у којем је под ставком 6. назначена накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије. У том фонду се на годишњем нивоу генерише око 20 милиона евра, чиме се затвара круг инвесттиор – корисник и профитира нажалост само онај први.

Све ово се ради под тезом да Србија треба да испуни квоту од 27% удела енергије од обновљивих извора како би се задовољиле норме пропагиране од стране ЕУ. Деривационе мини хидроелектране, уколико би их се изградило свих 850, не испуњавају ни читава 4% , што аутоматски баца сенку на њихову исплативост, и логику њихове изградње.

Све ово информације, и још много других чињеница које иду у прилог моменталном престанку финансирања изградње мини хидроелектрана, су изнешене пред Министарства која треба да се баве обим проблемом. Очекује се да ли ће дотични имати слуха за грађане који се све више буне јер се вођени емпатијом поистовећују са свим онима на које проблем директно утиче – са мештанима насеља у којима је градња већ почела или је чак и завршена. Ово није онај тип проблема – “ није у мом дворишту, тако да ме не занима”. Овај проблем је у “дворишту “свих нас иако га можда још сви не видимо. али кад последице почну да се примећују, може већ бити касно.

Инђијатива стоји и даље иза свог става подршке организацијама које се активно боре против изградње деривационих мини хидроелектрана, и овим текстом апелујемо на све грађане да се укључе јер једног дана нешто слично може постати наша реалност.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *