ШТА СЕ ДЕШАВА СА НАПУШТЕНИМ ПСИМА У ИНЂИЈИ?

Društvo Vaš stav Vesti

Шта се дешава са Азилом у Инђији? Можда није правилно питање, боље рећи: Шта се дешава са напуштеним псима на територији општине Инђије? Једно је од главних питања која не одмакну даље од ’форме питања’ када прођу центром Инђије људске буве илити гласине о томе, шта се дешава са тим псима када се уклоне са улица? Једино што знамо сигурно, после уклањања са улица које су им претходно биле дом, за њих се више не зна.

Кад чујете ,,човеков најбољи пријатељ’’, одмах знате о коме је реч. Таква фраза је распрострањена по целом свету у готово истом облику. Није ни чудо што ова животиња носи такав атрибут. Пас је прва припитомљена животиња, чије порекло датира од пре 15.000 година (јер је тада нађен први скелет пса сахрањен заједно са човеком), што је још у доба када су људи искључиво били ловци-сакупљачи, а чврсто се верује да су први контакти остварени још пре 30.000 година.

Током свог животног века човек може имати барем 5-6 паса (ако узмемо да је просечан животни век 10-15 година), од првог припитомљеног пса до данас – то је најмање 200.000 генерација паса. Мало ли је?

Пас је симбол лојалности, јер нажалост, већина људи их сматра подређеном расом уместо себи равнима. Скорија истраживања указују да је иста регија у мозгу активна кад пас угледа ’’газду’’ као код људи када су заљубљени. Драги читаоци, ваши пси су заљубљени у вас! И овим постављам главно питање: ДА ЛИ МИ ЗАСЛУЖУЈЕМО ПСЕ?

Не бих наводио неке индивидуалне примере где није тако, али пас јесте у највећој већини случајева наш најбољи пријатељ. Чак и када не деле свој живот са људима, познатији као ’’луталице’’, они ће и даље бити близу људи, поверавајући свој живот људској милости, у нади да ће постати део неке породице.

А како им ми враћамо? Пуштамо их на улицу кад их се заситимо? Зачепимо уши на крик кад их пецају по улицама раном зором? Трпамо их у малене кавезе у ,,назови” азиле? Користимо њихове зубе како би лако зарадили паре одштетом Комуналаца? Правимо се да не постоји проблем напуштених паса?

 

Најтужније у нашем народу јесте то што је одувек највећи српски идеал била СЛОБОДА, а наше најбоље пријатеље лишавамо исте. Крајње лицемерно за један народ који никада није показао ту особину.

 

ЗАХТЕВАМО хитно решење проблема постојећег непостојећег азила.

МОРАМО као грађани Општине Инђије да ЗНАМО шта се дешава унутар зидина ,,азила’’ забрањеног за посете обичних грађана.

ТРАЖИМО прекид лишавања слободе и живота паса који су тренутно без породица, док се не смисли решење за Азил.

ЖЕЛИМО да грађани Инђије добију шансу да удоме псе из Азила, јер је свако од њих пријатељ, био расан или не.

ДАЈМО им барем живот ван кавеза и шансу за удомљавање, јер је пас најслободнији кадa има породицу!

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *